Енергија

ДР ТИХОМИР СИМИЋ, ДИРЕКТОР „ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ” У НОВОМ САДУ
Бољи, модернији, успешнији
Према свим егзактним параметрима, ово привредно друштво је данас најефикаснији део електродистрибутивног система ЕПС-а. Али, за стручњаке „Електровојводине” то није крај амбиција и циљева. Сконцентрисани су на смањење губитака електричне енергије, побољшања система наплате, модернизацију процеса обрачунавања потрошње, увођење нових софтвера, инвестирање у електроенергетску структуру. Само тако се може ухватити корак са развијеним светом


За више од пола века свог постојања, „Електровојводина” је израсла у моћног лидера електродистрибутивне делатности и спремно дочекује промене и изазове који су пред њом.
На простору Војводине који покрива ова компанија, површине 21.506 квадратних километара, данас има 10.745 трафостаницa укупне инсталисане снаге од 9.062 мегаволтампера и 60 трафостаница снаге 110, инсталисане снаге од 3.106 мегаволтампера (55 њих су са даљинским управљањем). Располаже са 25.400,78 километара електродистрибутивних водова и нисконапонске мреже.
Квалитетном електричном енергијом „Електровојводина” тренутно снабдева близу 920.000 купаца. Годишња потрошња износи 9.109 гигават часова, а вршно оптерећење је 1.737 мегавата.
Захваљујући успешном пословању „Електровојводина” је данас препознатљива и у ширем региону Југоисточне Европе.

ВИЗИЈА И ЦИЉЕВИ

– „Електровојводина” је једно од пет привредних друштава за дистрибуцију електричне енергије ЕПС-а и један од најефикаснијих делова тог система, па свакако заслужује врхунски професионализам као основу за даљи напредак и унапређење квалитета развоја електроенергетског система у целини. Као таква, сигурно, мора имати најквалитетније појединце и тимове – каже за Националну ревију др Тихомир Симић, директор „Електровојводине”. – Сви статистички подаци указују да је „Електровојводина” у овом тренутку најуспешнији део електродистрибутивног система ЕПС-а. Међутим, то за нас не значи да смо потпуно испунили циљеве које смо поставили. Амбиција и жеља да будемо још бољи јасно су пројектоване, посебно када су у питању квалитет наплате и смањење губитака електричне енергије. Свакако да наплата у овом тренутку, сходно реалном економском стању у нашем друштву, представља латентан и дневни задатак, како за привреду, тако и за грађане. Управо зато, квалитет рада једног оваквог система не значи само ефикасно спровођење правила о искључењу некога ко није на време платио утрошену електричну енергију, већ подразумева и могућност да се са претплатником нађе најбоље могуће решење. Да се обезбеди наплата онда када је претплатник у реалној могућности да надокнади настали дуг. То подразумева врхунску прецизност и ажурност финансија, али и флексибилност у тражењу најбољих могућих решења, у расположивим законским оквирима. Тако отварамо могућност плаћања на одређени орочени период и на рате, уз обезбеђивање одговарајућих гаранција и (наравно) извршавање преузетих обавезе. Морамо све учинити да наши купци осећају да имају поузданог и трајног партнера који им испоручује најчистију енергију.
Кључни приоритети „Електровојводине” у наредном периоду, напомиње директор Симић, јесу максимално смањење губитака у процесу дистрибуције и испоруке електричне енергије, подизање нивоа наплате, убрзана модернизација процеса обрачунавања потрошње (заснована на увођењу модерних софтверских алата и билинга) и отварање константног циклуса инвестиционих улагања у електроенергетску структуру. То ће обезбедити врхунску прецизност и брзину у процесу трговине и наплате, као и интензивни развој инфраструктуре, у складу са тежиштима привредног развоја локалних самоуправа и покрајине.
– Општа модернизација пословања омогућиће смањење губитака и ефектне пословне резултате нашег привредног друштва – каже др Тихомир Симић.

ЉУДИ И ТРАЈАЊЕ

„Електровојводина” спада у високопрофесионалне пословне системе који имају своју стратешку дубину и у људским ресурсима.
– Имамо објективне могућности за постизање заиста добрих пословних резултата – додаје први човек ове компаније. – Свакако да и примена пројектно-тимске организације, као и јачање хоризонталних технолошких веза између професионалаца који воде пословање и огранака широм Војводине, може дати изузетан допринос укупном резултату.
„Електровојводина” је основана 28. јуна 1958. године као јединствено предузеће за дистрибуцију електричне енергије на подручју северне српске покрајине. Акт о оснивању је тада усвојило Извршно веће Народне скупштине Републике Србије, на иницијативу Извршног већа Народне скупштине АП Војводине.
Настала је уједињавањем више малих предузећа која су се бавила производњом електричне енергије. Ова скупина неуједначених субјеката имала је пред собом задатак да се суочи са нарастајућом потрошњом електричне енергије и са веома неразвијеном електродистрибутивном мрежом.
Прва фаза развоја, од 1958. до 1977, био је период премошћавања разлика и грађења заједништва. Стратегија развоја умногоме је зависила од економског система земље, који је у том периоду засниван на утврђивању трошковних стандарда.
Трансформација економског концепта, према елементима дохотка и добити, омогућила је и „Електровојводини” улазак у нову развојну фазу. Од 1977. до 1989. године траје фаза интензивне изградње објеката. Улагало се не само у електроенергетске објекте и мрежу, већ и у изворе за производњу електричне енергије. Тада су изграђене ТЕ-ТО „Нови Сад 1”, ТЕ-ТО „Нови Сад 2”, ТЕ-ТО „Зрењанин” и ТЕ „Дрмно”. Овај период обележило је и кадровско јачање путем оспособљавања, дошколовавања и пријема нових стручњака.
Од 1990. године „Електровојводина” постаје део „Електропривреде Србије” и послује по концепту заједничког прихода у ЕПС-у. Уласком у јединствени систем „Електровојводина” је постала економски непосредно повезана са изворима електричне енергије. У овом периоду уводе се нове технологије и систем квалитета.
Након 2000. године почиње реструктурисање „Електровојводине” и издвајање споредних и пратећих од такозваних „кор” делатности.

СУТРА

– „Електровојводину” видим као препознатљиву компанију високог угледа и ауторитета, која је један од кључних фактора обезбеђења енергетске сигурности и благостања грађана АП Војводина. У том оквиру желимо и хоћемо да понудимо најбоља решења, да енергетском ефикасношћу и новим технологијама, ако је могуће, још више побољшамо пословање компаније. Потпуно сам свестан чињенице да је енергија главни покретач и да она у савременом свету нема алтернативу – каже др Тихомир Симић. – Једино синергија тих квалитативних категорија, у контексту осмишљених стратегија и програма за њихово остварење, може омогућити Војводини и Србији да пристигну и постигну све оно што су друге земље Европе одавно учиниле и на чему наши суседи већ дужи период вредно и доследно раде.
Дакле, брига за енергетску сигурност представља почетак и крај свих размишљања о бољем животу грађана, закључује др Симић.
– Испуњавање наших пословних планова и радних циљева императив је свих оних који себи и другима желе боље, више и лепше.

***

Стручњаци
„Електровојводина” тренутно запошљава више од 2.500 стручњака свих образовних профила. Има 246 дипломираних инжењера електро струке, 4 доктора електро струке, 27 магистара техничких наука. Запошљава 30 правника, 92 економиста и 5 магистара економских наука, 732 техничара... Због таквог потенцијала у појединцима и тимовима који имају знања и способности, ова компанија може дати свој допринос укупном развоју и напретку.

***

Промена статуса
Почетком 2006. године, Јавно предузеће „Електровојводина” мења правни статус у Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије „Електровојводина д.о.о.”, Нови Сад.
У оквиру предузећа организовано је седам огранака: Нови Сад, Суботица, Панчево, Зрењанин, Сомбор, Рума и Сремска Митровица.

 

Женско иновативно
предузетништвo
Искуство
као подршка


Реализацију
пројекта подржало

Кабинет Министра
за иновације и
технолошки развој

-----------------------


У продајним
објектима Трафике
од сада можете купити
Националну ревију

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 82 - руски

Србија - национална ревија - број 81 - руски

Србија - национална ревија - број 80 - руски

Србија - национална ревија - број 79 - руски

Србија - национална ревија - број 78 - руски

Србија - национална ревија - Туризам 2020.

Србија - национална ревија - Број 77

Србија - национална ревија - Број 76

Србија - национална ревија - Број 75Србија - национална ревија - Франкфурт
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - Москва
Србија - национална ревија - ПекингСрбија - национална ревија - број 74
Србија - национална ревија - број 73
Serbia - National Review, Leipzig
Србија - национална ревија - број 72Туризам 2019.Србија - национална ревија - број 71Србија - национална ревија - број 70
Србија - национална ревија - број 69Србија - национална ревија - број 68Туризам 2018.
Србија - национална ревија - број 66
Молитва без престанка
Србија - национална ревија - број 65Србија - национална ревија - број 64
Србија - национална ревија - број 63
Србија - национална ревија - број 62Србија - национална ревија - број 61
Србија - национална ревија - број 60

Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 59
Србија - национална ревија - број 58
Србија - национална ревија - број 57
Србија - национална ревија - број 56
Србија - национална ревија - број 55
Србија - национална ревија - број 54
Туризам 2016
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Српска - национална ревија - број 12-13
Serbia - National Review - No 51
Српска - број 10-11
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 49
Serbia - National Review - No 48
Туризам 2015

Serbia - National Review - No 47Serbia - National Review - No 46, russianSerbia - National Review - No 45Srpska - No 6
SRPSKA - National Review - No 5Tourism 2014SRPSKA - No 2
SRPSKA - No 1
Tourism 2013
SRPSKA - National Review - Special Edition

Battle above Centuries
Legends of Belgrade
History of the Heart



Едиција УПОЗНАЈМО СРБИЈУ

ГУЧА - ПОЛА ВЕКА САБОРА ТРУБАЧА (1961-2010)
Чувар светих хумки
Србија од злата јабука - друго издање
Orthodox Reminder for 2013
Пирот - Капија Истока и Запада
Беочин - У загрљају Дунава и Фрушке Горе
Србија, друмовима, пругама, рекама
Србија од злата јабука
Туристичка библија Србије

Коридор X - Европски путеви културе
Београд у џепу
Тло Србије, Завичај римских царева
Добродошли у Србију